Италија (на италијанском језику: Italia), званично Италијанска Република (Repubblica Italiana), је земља са богатим историјским и културним наслеђем. У прошлости је била центар моћног Римског царства и колевка Ренесансе, играјући кључну улогу у обликовању западне цивилизације. Заједно са Грчком, сматра се “родним местом” западне културе и земља је са највећим бројем објеката светске културне баштине УНЕСКО-а, укључујући знамените споменике уметности и архитектуре.
Културно наслеђе и знаменитости
Италија је светски позната по свом изузетном културном и историјском богатству. Земља је дом многих светски познатих знаменитости као што су Колосеум, коси торањ у Пизи, Сикстинска капела и канали Венеције.
Ови историјски споменици привлаче милионе туриста сваке године. Италија је такође позната по укусној кухињи, моди, луксузним спортским аутомобилима и мотоциклима, као и по разноврсним регионалним културама и дијалектима.
Пејзажи Италије варирају од живописних морских обала до импресивних планинских врхова у Алпима и Апенинима, због чега се земља често назива Il Bel Paese (Лепа земља).
Географски и политички факти
Италија има облик чизме и граничи се са Француском, Швајцарском, Аустријом и Словенијом. Она је чланица Европске уније и нуди бројне могућности за туристе — од градских шетњи до планинског туризма.
Земља укључује и микродржаве Ватикан и Сан Марино, које су лаке за посету захваљујући недостатку граничне контроле.
Занимљива чињеница је да је Италија земља са великим биодиверзитетом и бројним националним парковима, који нуде разноврсне могућности за еко-туризам и авантуре на отвореном.
Региони у Италији
1. Северозападна Италија
Северозападна Италија (Пијемонт, Лигурија, Ломбардија и долина Аосте) је позната као Италијанска ривијера. Овде се налазе прелепи приморски градови Портофино и Чинкве Тере, величанствени Алпи, као и значајни градови попут Торина, индустријске престонице Италије, Ђенове, њене највеће луке, и Милана, главног пословног центра земље. Језера Комо и Мађоре су друге познате туристичке дестинације, које нуде величанствене погледе и луксузна одмаралишта.
2. Североисточна Италија
Североисточна Италија (Емилија-Ромања, Фриули-Венеција Ђулија, Трентино-Алто Адиђе и Венето) нуди разноврсне атракције – од романтичних канала Венеције до гастрономске престонице Болоње, од импресивних Доломита до првокласних скијашких центара попут Кортине д’Ампецо. Градови Парма и Верона такође заслужују пажњу својим историјским и културним благом.
3. Централна Италија
Централна Италија (Лацио, Абруцо, Марке, Тоскана и Умбрија) је позната по богатој историји и културним знаменитостима. У Риму, престоници Италије, налазе се чуда Римског царства попут Колосеума и Пантеона, као и Ватикан са Сикстинском капелом и базиликом Светог Петра. Фиренца, срце Ренесансе, је главна знаменитост Тоскане, где се налазе и историјски градови Сијена, Пиза и Лука. У Абруцу и Умбрији могу се видети живописни градови попут Л’Аквиле, Перуђе и Асизија.
4. Јужна Италија
Јужна Италија (Апулија, Базиликата, Калабрија, Кампанија и Молизе) привлачи туристе из целог света са живописним Напуљем, рушевинама Помпеје и Херкуланума, романтичном Амалфијском обалом и острвом Капри. Плаже Калабрије и агротуризам у Апулији нуде јединствена искуства за посетиоце.
5. Сицилија
Сицилија је позната по богатом археолошком наслеђу, морском пејзажу и кулинарским искушењима.
6. Сардинија
Сардинија нуди величанствене планине, прелепе плаже и море, са историјским структурама које датирају из нурагијског доба. Острва нуде аутентичну италијанску атмосферу и бројне могућности за авантуре и опуштање.
Микродржаве
Сан Марино и Ватикан су две микродржаве, окружене Италијом, које користе евро и италијански језик и лаке су за посету.
Градови у Италији
У Италији има стотине градова. Ево девет најпознатијих:
- Рим — Вечни град је преживео најезде и фашисте, проблеме са урбанистичким планирањем и саобраћајне гужве, али остаје импресиван као и пре две хиљаде година.
- Болоња — један од највећих универзитетских градова, пун историје, културе, технологије и укусне хране.
- Фиренца — град Ренесансе, познат по архитектури и уметности који имају велики утицај широм света.
- Ђенова — важна средњовековна поморска република; лучки град познат по уметности и архитектури.
- Милано — један од главних центара моде у свету, али и најважнији трговачки центар Италије.
- Напуљ — један од најстаријих градова у западном свету, са историјским центром који је део светске културне баштине УНЕСКО-а.
- Пиза — једна од средњовековних поморских република, дом чувеног косог торња.
- Торино — познати индустријски град, дом ФИАТ-а и ваздухопловне индустрије. Ле Корбизје га је описао као “град са најлепшим природним положајем на свету”.
- Венеција — један од најлепших градова у Италији, познат по историји, уметности и наравно, бројним каналима.
Друге Популарне Дестинације
- Амалфијска обала (Amalfi Coast) — невероватно лепа стеновита обала, толико популарна да су аутомобили забрањени током летњих месеци
- Капри (Capri) — чувено острво у Напуљском заливу, које је било омиљено летовалиште римских царева.
- Чинкве Тере (Cinque Terre) — пет малих, живописних градића, поређаних дуж стрмог виноградарског приморја Лигурије.
- Италијански Алпи (Italian Alps) — неке од најлепших планина у Европи, укључујући Монблан и Монте Розу се налазе ту.
- Језеро Комо (Lake Como) — место цењено због лепоте и јединствености још од римског доба.
- Језеро Гарда (Lake Garda) — прелепо језеро у Северној Италији, окружено многим малим селима.
- Помпеји (Pompeii) и Херкуланум (Herculaneum) — два предграђа Напуља, прекривена ерупцијом вулкана Везув 79. године, сада ископана да покажу живот у време Римског царства.
- Таормина (Taormina) — шармантно насеље на брдима источне обале Сицилије.
- Везув (Vesuvius) — чувени вулкан са задивљујућим погледом на Напуљски залив.
Додатне Информације о Италији
Италија, по закону Италијанска народна држава, је земља смештена на Апенинском полуострву, окружена Средоземним морем. На северу се граничи са Француском, Швајцарском, Аустријом и Словенијом.
Земља има облик чизме. На западу је окружена Лигурским, Сардинијским и Тиренским морем, на југу – Сицилијанским и Јонским морем, а на истоку – Јадранским морем.
Италијански је службени језик којим говори већина људи, али ако путујете кроз земљу, открићете да постоје различити италијански дијалекти зависно од области у којој се налазите. Италија има разноврстан рељеф, али је претежно планинска земља, због Алпа и Апенина.
Италија има два велика острва: Сардинију, западно од Италије, и Сицилију, одмах до јужног краја (који личи на “прст” чизме). Италија има становништво од око 60 милиона људи. Главни град Италије је Рим.
Историја
Древна времена
На италијанском полуострву људи живе најмање 200.000 година. Етрурска култура је постојала од праисторије до II века пре н.е. Етрурци су цветали у централном и северном делу данашње Италије, посебно у областима које су сада северни Лацио, Умбрија и Тоскана.
Рим је био под влашћу Етрураца, док Римљани нису освојили оближњи етрурски град Веји 396. г. пре н.е. Током VIII и VII века пре н.е. грчка насеља су основана на Сицилији и јужном делу Италије, а етрурска култура је брзо била под утицајем грчке. То се добро види у неким дивним етрурским збиркама; етрурске гробнице такође вреди посетити.
Римска држава
Древни Рим је првобитно био мало село, основано око VIII века пре н.е. Временом је израстао у једну од најмоћнијих држава које је свет икада видео, обухватајући цело Средоземље и простирући се од северне обале Африке до јужног дела Шкотске.
Римска држава је снажно утицала на западни свет. Њено постепено опадање почело је у II веку н.е., са тешком кризом у III веку н.е., која је довела до вођа који су се углавном ослањали на војску и често били свргавани после само неколико година власти.
Држава се коначно поделила на два дела 395. године н.е.: Западно Римско царство са престоницом у Риму и Источно Римско царство или Византија са престоницом у Константинопољу.
Западни део, под нападом Гота, Вандала, Хуна и многих других група, коначно се срушио крајем V века н.е., остављајући италијанско полуострво подељено.
После тога, Рим је ушао у такозвано Мрачно доба. Сам град су опљачкали Сарацени 846. године.
Рим се трансформисао из града са 1.000.000 становника у I веку н.е. у готово тачку на карти у VII веку н.е., а камење његових древних споменика коришћено је за изградњу нових зграда.
Од независних градова до уједињења
После пада Западног Римског царства, италијанско полуострво било је подељено на много независних градова-држава и остало тако вековима.
У VI веку н.е. германско племе, Лангобарди, дошло је са севера; отуда данашња северна област Ломбардија.
Равнотежа снага између њих и других освајача попут Византинаца, Арапа и муслиманских Сарацена, заједно са Светим Римским царством и папством, значила је да уједињење Италије није било могуће, иако су каснији придошлице попут Каролинга и Хоенштауфена успели да наметну некакву контролу.
Као резултат победе Италије и њених савезника, Италија је анексирала бивше аустро-угарске територије. Међутим, Италија није успела да добије много од онога што је желела, а то је, заједно са високом ценом рата, довело до народног незадовољства. То су искористили националисти, који су се претворили у Фашистички покрет.
Октобра 1922. године, Национална фашистичка партија, предвођена Бенитом Мусолинијем, бившим социјалистом који је био избачен из партије због свог про-ратног става, извршила је покушај државног удара “Маршом на Рим”, који је довео до савеза између краља и Мусолинија.
Мусолини је склопио пакт са Немачком (која је тада такође била фашистичка) 1936. године, а други 1938. године. Током Другог светског рата савезници су напали Италију у јуну 1943. године, што је довело до пада фашистичког режима и хапшења, бекства, поновног хватања и погубљења Мусолинија.
Италијанска Република
1946. године краљ Умберто II био је приморан да абдицира и Италија је постала република након референдума. Педесетих година Италија је постала чланица НАТО-а. Маршалов план помогао је опоравку италијанске економије, која је до шездесетих година доживела период стабилног раста.
Градови попут Рима поново су постали популарне туристичке дестинације, што је приказано у америчким и италијанским филмовима попут “Римског одмора” и “Слатког живота”.
године Италија је постала једна од оснивача Европске економске заједнице. Почевши од “економског чуда” педесетих година, многи Немци су трошили новац на одморе у Италији, а Северна Италија је постала посебно популарна међу њима.
Чак се каже да је ширење пице (специјалитета са југа) у Северној Италији почело са немачким туристима који су тражили оно што су сматрали “италијанском храном”.
Од краја шездесетих до краја осамдесетих година земља је доживела економску и политичку кризу. Постојао је стални страх, унутар и ван Италије, да ће Комунистичка партија, која је редовно добијала преко 20% гласова, једног дана формирати владу. Многе акције владајућих партија спречиле су то.
Италија је претрпела тероризам и с десне и с леве стране, укључујући шокантну отмицу и убиство премијера Алда Мора, који је непосредно пре тога створио “историјски компромис” са комунистима.
За неке нападе за које се мислило да су их извршиле леве групе, сада се зна да су их организовале десне групе, покушавајући да дискредитују Комунистичку партију, или мафија.
Могуће учешће НАТО организације “Гладио”, која је укључивала многе десничарске екстремисте, сумња се у неколико случајева. Овај бурни период се памти као “Године олова” или “Anni di piombo”.
Од 1992. године Италија се суочава са огромним државним дугом и широко распрострањеном корупцијом. Скандали су укључивали све велике партије, али посебно Хришћанске демократе и Социјалисте, који су распуштени након што су доминирали политиком од краја рата.
Избори 1994. године довели су до владавине медијског магната Силвија Берлусконија као премијера; његови савезници су поражени 1996. године, али су поново победили 2001. године. Изгубили су изборе 2006. године, али су поново победили 2008. године, и изгубили 2013. године.
Берлускони је контроверзна фигура у Италији и ван ње и више пута је био на суду. Неки људи чак кажу да је његова политичка каријера почела као покушај да избегне правне последице кроз парламентарни имунитет.
После избора 2018. године, две популистичке партије су се сложиле да формирају владу са већином у Дому посланика. То је довело до нестабилног споразума, где су се антисистемски “Покрет пет звезда” и крајње десна “Лига” ујединили да формирају до тада невиђену популистичку коалициону владу.
Ова коалиција се распала 2019. године због неслагања око третмана избеглица из Африке и нова коалициона влада, састављена од “Покрета пет звезда” и центар-леве Демократске партије, формирана је након тога, али ни та влада није дуго трајала.
На последњим изборима формирана је нова десна влада, која по први пут има жену за премијера (и по први пут премијер припада партији која је на неки начин била идеолошки повезана са фашизмом, иако она сада осуђује грешке фашизма).
Клима
Клима у Италији је разноврсна и често различита од познате медитеранске климе. У већини делова Италије лета су врућа и сува, а јул и август су најтоплији месеци.
Зиме су хладне и влажне на северу, а благе и сунчане на југу. Температурне разлике између различитих делова земље су веће током зиме.
На пример, током типичног зимског дана температуре могу бити:
- 6°C у Милану (на северу)
- 15°C у Риму (у центру)
- 21°C у Палерму (на југу)
док су током лета температуре у сва три града скоро исте.
Приобална подручја могу се веома разликовати од унутрашњих планинских области. Током зиме висока места у земљи су хладна, а током лета долине постају веома вруће. Алпи имају планинску климу – са благим летима и веома хладним зимама.
Италијански празници:
- 1. јануар: Нова година (Capodanno)
- 6. јануар: Богојављење (Epifania)
- Март или април (према Грегоријанском календару): Ускрс (Pasqua) и Ускршњи понедељак (Pasquetta)
- 25. април: Дан ослобођења (la Festa della Liberazione)
- 1. мај: Празник рада (la Festa del Lavoro)
- 2. јун: Дан републике (la Festa della Repubblica)
- 15. август: Ферагосто
- 1. новембар: Дан свих светих (Ognissanti)
- 8. децембар: Дан безгрешног зачећа (Immacolata Concezione)
- 25. децембар: Божић (Natale)
- 26. децембар: Дан Светог Стефана (Santo Stefano)
Говор
Италијански (italiano) је језик којим говори већина Италијана. Стандардни италијански је заснован углавном на говору области Тоскане, који се говори у Фиренци.
Свака област у Италији има свој сопствени локални језик поред италијанског, који може или не мора да се говори од стране локалног становништва, зависно од подручја.
У Риму или Милану говорни језик данас је обично италијански са неким локалним утицајима, док је у руралним подручјима локални језик више заступљен; међутим, људи обично говоре и италијански.
Иако Италијани називају локалне језике “дијалектима”, они су засебни језици, слично кинеским језицима; чак имају свој сопствени начин писања. Неки од ових језика имају богате књижевне традиције, а најважнији су напуљски, венецијански и милански.
Немачки је други службени језик Јужног Тирола, аутономне области у земљи. Многи становници Јужног Тирола (69,4% према попису из 2011. године) имају немачки као први језик, али употреба немачког постепено опада.
У северној Италији постоје мала подручја са другим романским језицима као што је ладински, реторомански језик, повезан са швајцарским романшом.
Фриулски, други реторомански језик, још увек се говори од стране значајне мањинске групе у граничном подручју близу Аустрије и Словеније.
Постоји неколико грчкојезичних насеља у јужним областима Калабрије и Пуље и сматра се да има око 100.000 говорника албанског у Пуљи, Калабрији и Сицилији — неки од њих су мигрирали током средњег века и зато говоре древни језик арбереш.
Неке области имају додатне службене језике: немачки у Алто Адиђе/Јужном Тиролу, словеначки и немачки у Фриули-Венецији Ђулији и француски у Вале д’Аости. Словеначки се говори близу словеначке границе и у Горицији и Трсту. Већина говорника ових мањинских језика такође говори италијански.
Енглески се говори од стране трговаца и туристичких оператера у туристичким подручјима. Изван туристичке индустрије није гарантовано да ћете наћи локалне становнике који говоре енглески, али ако нисте били у Италији од 90-их година, открићете да се много више енглеског говори у градовима попут Рима и Фиренце 2024. године него раније.
Ипак, напори да говорите италијански често се цене и вероватно ће учинити вашу посету пријатнијом.
Пре него што проговорите енглески, започните разговор на италијанском и питајте на италијанском да ли особа разуме енглески. Увек поједностављујте и говорите полако када користите енглески, посебно ако сте изван туристичких градова.
Већина људи преко 50 година никада није учила енглески у школи и мало је вероватно да знају иједну реч енглеског. Млађи људи вероватније знају основни енглески, мада често са јаким акцентом.
Једини људи који вероватно течно говоре енглески су студенти који уче стране језике на универзитету, и они који су живели или редовно путују у иностранство због посла. Ипак, већина људи ће користити гестове да би се споразумели.
Романски језици шпански, француски, португалски и румунски не говоре се широко, али су слични италијанском, тако да ће неке речи бити разумљиве, посебно у писаној форми.
У најсеверозападнијој области (Вале д’Аоста) постоје мањине које говоре француски и франкопровансалски. У суседном Пијемонту није необично наћи људе који такође говоре француски.
Италијански је донекле сличан шпанском, тако да ако говорите шпански, локални становници ће вас обично моћи разумети уз мало потешкоћа и такође ће вам бити лако да научите италијански.